СМРТ НАРОДНОГ ХЕРОЈА ВЕЉКА ВЛАХОВИЋА



Послушајте ову пјесму моју
О једноме народном хероју
Којег мајка црногорска роди
На тај камен поносни и горди
На литицу Ровачкога крша
Ђе застава слободе лепрша
Планинске је опасале горе
Ђе с' орлови са змијама боре
Ту човјеку необично није
Када вука чује ђе завије
Јер планина и висока чука
То је мјесто за орла и вука
На прелазе постављена чека
Да не може преварит човјека
Тијесне су стазе и беспућа
Ту је једна поносита кућа
За страх људски никада не знаде
Непријатељ ако их нападе
Јече гусле и ноћу и дању
У Ровцима у селу Трмању
Старац пјесмом потсјећа младића
Да крв треба пити мјесто пића
Од онога ко дира слободу
Нашој земљи и нашем народу
Све то Вељко од младости схвати
Па у Ровца нешће мировати
Лати пушку прихвати и перо
У крваво загази језеро
Од када је члан Партије поста
Гази реку која нема моста
Која веже пет континената
И кроз њене валове се хвата
Куда год је по свијету проша
На дјело се позива Његоша
О Марксу је и Лењину чита
Докле дође уз Маршала Тита
Па у земљу пође непознату
Да се бори у шпанскоме рату
Јунак бољи није мого бити
Нит војничко оружје носити
И кроз љуте крваве мегдане
Три пута је задобио ране
Тјело су му кидали куршуми
Но се Вељко никад не двоуми
А када се у невољи нађе
Пером пише а са пушком гађе
Имао је факултетску спрему
И велике идеје у њему
Па докторске високе науке
Кроз велике пролазио муке
Тамновао у ледне тамнице
Кроз челичне пролазио жице
Ђе је Мадрид ђе далека Москва
Ђе поносна брда црногорска
Свуд је херој пролазио пјешке
Успомене оставља витешке
На истоку као и Западу
Представљао Партију и владу
Он је борбом читавог вијека
Жртвова се за права човјека
Учињио све што је могуће
Тај перјаник Влаховића куће
Њихова је традиција јака
У борбама противу Турака
Сабља им је прослављена бритка
Кад је била на Мојковцу битка
У борбама противу Њемаца
Бјеху примјер од Црногораца
Историја за собом се пише
И она ће рећи нешто више
Једна зубља да на Ловћен сија
Ова друга са врха Платија
Свјетлост можеш угледати њену
Са Савина гроба на Озрену
С крај Сутјеске крваве и ледне
Ту споменик постоји Легенде
Ни машина не ради довјека
А ни срце Влаховића Вељка
Не мога га осмртити пушка
Већ га снага изневјери мушка
Преста срце али не од страха
Од олова и пушчана праха
Од великог напора и рада
Кад је чула у Београд влада
Тужну вијест пренесоше жице
Из Швајцарске лепе престонице
Неће позват комунисте ђе су
Јединствени да сте на Конгресу
У Скупштини неће се појави
Застава се развијена сави
Почасне се одређују страже
Какве само за хероје важе
На челичној топовској лафети
Цвијећем га ките факултети
Партијске му заслуге износе
Хероји га у сандуку носе
Да почива и да се сахрани
У алеји гђе су великани
Нека херој Влаховић почива
Гђе се Сава у Дунав улива
Да га личност посјећује свака
Ка на гробу незнаног јунака
Друг је Тито на сахрани река
Са губитком Влаховића Вељка
Цио народ партија и влада
Заборавит не може никада
На заслуге што учиње доста
Црна земља нека ти је проста
Он угради живот за слободу
И остави спомен у народу.





 Повратак на ПОЧЕТАК                                                                                                             Повратак на САДРЖАЈ