ПОГИБИЈА ДАНИЛА МИЈОВИЋА

Гавран кида ваздушне таласе.
Он увијек носи тужне гласе.
Са Медуна лети ова тица.
Скрену десно изнад Гомилића.
Испитивач носи испод крила,
Што бијаше Мијовић Данила.
А у канџе за струју клијешта,
Спустит ће се у селу Лијешта.
Он слијеће на камену грубу,
Јер не смије на гвоздену стубу.
Да му не би сагорела крила,
Као младост Мијовић Данила.
Са камена прелеће до крова.
Опази га мајка Данилова.
У авлију из куће излази,
Виђе црну птицу ђе силази.
Не плашећ се крова ни кумина,
Отпоче јој причати за сина.
Данило ти од струје настрада,
У близини Медунскога града.
Мртвог сам га гледа како виси,
Мајко томе надала се ниси.
Глава му је земљи окренута,
У близини асфалтнога пута.
Од жалости и велика бола
Ту је народ устављао кола.
И не смију с стуба да га скину,
Јер могли би други да погину.
Ватра сијева, трансформатор звучи,
Док се струја у град не искључи.
Донио сам његова прибора,
А за тебе црна разговора.
Црној тици лет је за весеље.
А смрт сина смрт за родитеље.
Зна и тица шта су родитељи,
Своје ђеце први хранитељи.
Кад се некад жртвује за младе,
Да их шарка гуја не нападе.
Кад је мајка разумела тицу
Очи вади а чупа витицу,

Сузе рони ђе може највише,
Док је двије ћери опазише.
Ту сад све три подједнако пиште,
И четврта баба на огњиште.
На огњишту ове људске куће
Неће пјесме бити убудуће.
Све друге ће ускратит се приче,
Осим оне кад женска нариче.
Још се тица изнад села вије,
Јер му оца дома нашла није.
Па се вину у правцу запада,
И спусти се усред Титограда.
Тад слободно тротоаром гази,
Док наједном Радисава спази.
Прилази му, заносећи главу,
И овако рече Радисаву:

Од људске си куће и оџака,
Пород храбрих горштачких јунака.
Једина те мајка поднивила,
Она тебе, ти сина Данила.
Спремит ћеш му скрињу и носила.
Са њим не би никог да га спаси,
Но се ваше огњиште угаси.
Шћери су ти остануле двије
Вама лоза ископата није,
Јер одиве рађају јунаке.
То ће бити црногорске мајке.
Држ се храбро, људску снагу скупи.
Тад узлеће и крилима лупи.
Стар се отац на невољу нађе.
Дан одмака а сунце већ зађе.
Сазна мјесто ђе му син погину,
Те у кола сједе на брзину,
Да би стига на мјесто несреће,
И да сина мртва кући креће.
Из гласа га отац залелека.
Ово му је кад му приђе река:

Црна судбо и тебе нехвала,
Која си ми кућу ископала.
Што дозволи мој рођени сине!
Приђе чеду да га жеља мине.
Пољуби му лице нагорјело,
Па му косу поврати низ чело.
Бујна младост поломљена крила

Тешко ли је препознат Данила.
Тад поворка пут Лијешта крену
На његову кућу угашену.
Да преноће и да га предворе,
Једну вече кад не свиће зоре.
Зора дође али без Данице,
Јер осташе сестре безбратице.
Киша лије свуђе поток тече
Човјек један на покопу рече:

И бог лије сузе са небеса
Због овога трагична удеса.
Поворке се окупише дуге
Рад жалости и големе туге.
Одједанпут неко проговори.
Свакоји се у шутњу претвори.
То старина што сабра столеће
Окрећућ се ко што сунце креће
Говораше таде о Данилу,
Кршећ шаке у усахлом крилу.
Ријетко се у племену роди
По љепоти и људској природи
Такви јунак дика нашег рода
Од часнога Мијовић порода.
Да га соко одхранио сиви
Не би мога за дуго да живи.
Нека жалост траје довијека,
Мајци овђе не постоји лијека.
На оца ће бити страшна рана.
Кад он прође кућа ископана.
Сестре ће му рашчешљати косу
Да се знаде безбратице то су.
На гроб његов носиће цвијеће
Да поврате умрло пролеће.
Спомен диће од мермера чиста
Једном стаблу што више не листа.
Поврх гроба поставише жице
Па ће на њих слијетат кукавице.
Ту нек буду сијалице двије
А у њима струје нека није.
Сви што мину по томе нек знају
Двије сестре да брата немају.
Кад нестане и самога гроба
Причат ће се кроз будуће доба
Да се једна кућа истражила

У Кучима усред Лијешта мила
То је кућа што је прије била
По имену Мијовић Данила.
Њезине ће расути се међе
Угаснут ће јуначко наслеђе.
А сестре ће вјечно жалит брата
Кућћа ће се заковати врата.
На огњиште изникнут ће трни
Ту ће гнијездо вити гавран црни.
Судбину ћу прогласит за кривца
Ђе јединац гине у јединца.

 Повратак на ПОЧЕТАК                                                                                                             Повратак на САДРЖАЈ