КУЧКОМ ВОЈВОДИ МАРКУ МИЉАНОВУ

Да о теби речем и ја
Геније си свог племена
О теби ће писат много
Историје, кроз времена.

Султану си пркосио
Кад то други смио није
Зато стаде међ' прваке
Наше свијетле традиције.

Турцима си задавао
Тешке муке и недаће
У томе те помагаху
На хиљаде Куча-браће.

Када бисте у Русији
Царица ти круну даде
Твом се дичном господару
Таква знамен не допаде.

Тежак живот у опсади
Ломљаше ти снагу дива
Од педесет пуних лета
О учењу ти си снива.

А Ком мањи од Ловћена
На Цетиње престо дворски
Ту се онда крунисаху
Господари Црногорски.

Одава ти поштовање
Свако племе и нахија
Дивљаше се твом јунаштву
До Тиране Малесија.

И дан-данас о храбрости
Кад се прича у Тирани
Прве су им реченице
Марк Миљанов, Ђул Јовани.

Марко Куче историји
Довијека препоручи
А Новаку мач украшен
Из Русије испоручи.

Бој велики под Фундином
И Орљево што се памти
У срцима турадије
Гнијевом ће да запламти.

На Медун ти кућа оста
Без наследства и без среће
Ал та кућа угашеном
Назвати се никад неће.

У тој кући са Комова
Вјечна сјат ће звијезда-луча
И она ће спомен бити
Војводе нам Марка Куча.

Остати ће као узор
Представљат ће од старина
Тему што ће проучават
Црногорска омладина.

Сјећат ће се кучко племе
И Симона официра
Што без знања господара
Мртвом Марку рапортира.

Овај јунак Црногорски
Тако наши људи кажу
Са љешњанским батаљоном
Почасну ти ода стражу.

Бесмртност је слава стална
Јача је од божјег дара
Марко ју је задобио
Преко пера и ханџара,

Да о Марку пишем дуго
Граничне бих међе проша
Овдје ћу се задржати
Јер не смијем од Његоша.

 Повратак на ПОЧЕТАК                                                                                                             Повратак на САДРЖАЈ